Jedan od retkih filmova čiju kritiku je dva puta pisao veliki Rodžer Ibert. Imao je dosta toga da doda. Kad se čovek seti šta sve film nudi, izrazito je teško da izdeklamuje šta je imao. Krenimo redom. Spajk Li se ovim filmom vratio u centar pažnje 2002. godine. Sa sobom je imao tešku artiljeriju glumaca. Edvard Norton, Filip Simor Hofman, Beri Beper, Brajan Koks, Rozario Doson. Svi na vrhuncu igre. Scenario je pisao Dejvid Beniof po svojoj knjizi. To ne znači puno mnogima dok ne spomenemo da je upravo on kreator serije Game of Thrones. Film je jeftino snimljen. Budžet od pet miliona, ali ako te pare date Spajku Liju (Do the Right Thing), znate da će da pršti.
Naizgled jednostavna radnja
Montgomeri Monti Brogan (lik koga igra Edvard Norton) dobija sedam godina zatvora zbog dilovanja. Film prati poslednja 24 sata pred odlazak u zatvor sa povremenim vraćanjima u prošlost. Kao i kod svih 4 star filmova kod nas na One take-u, tempo i tok su krucijalni. Naročito kad radite dramu. Monti sedi na keju sa psom koga je spasao. Ulazimo duboko u njegovo stanje, jer Edvard Norton to može samo izrazima lica. Potom ga pratimo kako obavlja poslednje pozdrave i razgovore.
Hofman, Peper i Koks
Svaki od ovih glumaca ima svoj život koji nije izostavljen. Hofman je privilegovani predavač u školi u kojoj razvija simpatije prema petnaestogodišnjoj devojčici učenici. Beri Peper (Snajperista iz Spašavanja redova Rajana) je plejer na Vol stritu. Brajan Koks je otac koji nakon smrti supruge pada u borbu sa alkoholom. Rozario je devojka koja ne razume stanje svog momka. Svi oni sada moraju izgledati jako i stabilno za Montijevu poslednju noć na slobodi. Pošto je radnja u Njujorku, i malo pre izlaska filma, Bliznakinje su srušene, Spajk Li je i tu tragediju maestralno ubacio u film. Jer ovo je i film o Njujorku. Da se razumemo, film ima grižu savesti, očajanje, osudu, zavist, ali sve je okruženo Njujorkom. Muzika koju je komponovao Terens Blanšard sjajno prati tok.
“Da sam se samo nekako našao”
Monti posećuje i oca koji drži bar za vatrogasce. Sede u tišini, razgovaraju o svakodnevnim stvarima, dok otac polako pada u očajanje. “Da sam se samo nekako našao”. I nastavlja samosažaljenje…da se našao, da nije nastavio sa pićem nakon što mu je supruga umrla. Na ivici je da se slomi kad Monti odlazi u VC.
Scena za sva vremena
Monti stoji naspram ogledala u čijem ćošku piše: Fuck you. Montijev odraz u ogledalu kreće da se obraća Montiju. “Da se ja je.em? Je.i se ti. Nek se je.e ovo celokupno mesto!” Tu film postaje tužan omaž Njujorku sa svim svojim rasama i religijama i seksualnim opredelenjima i nacionalnim pripadnostima. Monti Broganov odraz ne štedi ni policajce, crkvu kao ni svog oca, prijatelje i devojku (Rozario Doson) za koju do kraja sumnja da ga je možda ona prijavila policiji. U filmu je na pravom mestu ubačena njihova intimna priča.
Bol se gomila i slamanja počinju
Kako se veče i noć približavaju, ekipa je zajedno u izlasku. U intimnim razgovorima, optužuju jedni druge i sebe. Monti na kraju noći, par sati pred odlazak ima molbu za Beri Peperov lik. Ne sme otići lep u zatvor. Ima poslednju molbu, da ga prijatelj prebije na ivicu života. Nortonov lik namerno izaziva Pepera, iživljavajući se na Hofmanu, samo da bi dobio batine. Dok pesnice lete ka Montijevom licu, Peperov lik kroz suze viče: “Izvini. Izvini. Izvini”
Sedam godina ili život u anonimnosti
Otac (Brajan Koks) je naravno uprkos upozorenju da ne dolazi, stigao da sina odveze na sedam godina zatvora. Dok se voze, Brajan Koks maestralno prepričava budućnost Montija Brogana, ako samo skrene na jednom mestu kolima i nastavi ka zapadu. Celu budućnost mu prepričava sa svojom devojkom, decom i godinama u miru. “I nikada se ne vrati. Tako ljude uhvate” Mi gledamo tu budućnost, i onda nas Spajk vraća na poslednju scenu u kojoj auto ne skreće ka zapadu. Remek – delo.
