“Možda bi prigodovalo da sebi sa vremena na vreme postaviš neka pitanja. Recimo, da li sam ja seronja? Da li su moja deca usrana? Da li je moja žena spoznoruša i kurva? To su pitanja zar ne? Da li sam ikada bio dobar prema svojoj umirućoj sestri?” to su pitanja koja lik Leonarda di Kaprija postavlja svom ujaku. I ona su duboka i sjajna. Daleko dublja od grotesknog prevoda filma kao što je Dvostruka igra. Sramotno. Ovo nije dvostruka igra. Ovo je mnogostruka zavrzlama sa sopstvenom ličnošću. Svi su u njoj i niko više ne zna na kojoj je strani.
Martin Skorseze je pogodio. Pogodio je duboko. Kakva crna dvostruka igra. Glupavog li imena i sramota imenitelja. To se često dešava kod nas. Film ima hiljadu kratkih klipova ali svi su na svom mestu. Ime filma se pojavljuje tek u 19om minutu. Marti zna šta radi i radi to odlično. Ko pripada kome? Koja je razlika između dobra i zla? Postoji li često? Suštinska pitanja su postavljena. A Film…..on je kompozicija koja teče…..teče poput reke i ima svoje uspone i padove. Ona je život. I ona čeka da se prilagodite na filmsku traku i prihvatite je kao realnost. Možete li?
