Film teče sporo ali vas svejedno udara kao brzi voz. U bubrege, srce, um. Sa dvadeset godina sam prvi put pogledao ovaj film i ostavio me je u tišini. Životna istina otvorila se preda mnom iako nisam mogao izgovoriti reči. Sve se poklopilo u jednu idealnu poruku ljudskog stanja: Ovo nije zemlja za starce. Nešto kasnije Sikario će reći: Ove je sad zemlja vukova. Ali i dalje odzvanja prvi naslov.
Film “There will be blood” Pola Tomasa Andersona, istovremeno je sniman na istom mestu, Marfa, Teksas. Pol Tomas Anderson se našalio: mali je ovo grad za dva filma. Oba su postigla neverovatan uspeh, ali o Tomasovom filmu u narednoj prilici.
Šta je dobrota?
Tri su glavna lika koja vise na konopcu. Dobroćudni šerif koga maestralno igra Tomi Li Džouns je tu. Džoš Brolin igra veterana koji je dva puta služio svojoj zemlji u Vijetnamu. Njegov karakter je blistavo usputno naznačen. Video je tamo svašta i uzima novac posle razmene koja je otišla po zlu. Ipak, vraća se da čoveku da vodu i zbog toga na kraju strada. To je strana odvažnosti i prijateljstva u toku rata. Enton Šigur (niko i dan danas ne zna kako se izgovara) je personifikovano zlo. Ali prirodno zlo. Ono prati svoj princip koji je konfuzan svima ostalima. Briljantno je to prikazao Havijer Bardem i nagrađen je Oskarom (kada je to vredelo). Muzika je retka, vrlo retka. Dešavanja u filmu govore za sebe. Strana je izabrana i kraj je očigledan. Ali, kome?