“Edi, Edi, Edi, ne zajebavaj me ili ću ga ja upucati i baciti u prokletu močvaru” izgovara De Niro preko telefona dok odmahuje glavom čoveku pored, označavajući kako mu to ne bi nikada uradio.
Zanimljiva stvar nas je vratila na ovaj izuzetan film. Na kvizu, puštena je scena iz filma Policajac sa Beverli Hilsa. Morali smo da pogodimo koji je film u pitanju i prezime režisera na B. Spomenuto je da je pored ovog režirao i Miris žene i Upoznajte Džoa Bleka. Potom je dodato da režiser nema više bitnih filmova. Koliko je tačno da nije imao puno filmova, toliko je pogrešno da Martin Brest nije imao još jedno remek-delo. U pitanju je Midnigh Run (Ponoćna trka) iz 1988. godine.
De Niro na kakvog nismo navikli
Prvo što smo primetili u ovoj akcionoj buddy komediji je transformacija De Nira. Od Al Kaponea i Džejka LaMote prebacio se u klasičnog nevoljnog junaka kakve smo znali osamdesetih. De Niro je lovac na ucenjene glave. Mora da prebaci računovođu Džonatana Mardukasa iz Njujorka do Los Anđelesa. Posao je navodno toliko lak kao jednostavna ponoćna šetnja. Ali teško kada vas jure mafijaši čije je Mardukas (igra ga Čarls Grodin) pare oprao. Tu je i FBI koga predvodi legenda Jafet Koto koja hoce da iskoristi Mardukasa kako bi zatvorila Las Vegaskog mafijaša, Džimija Serana.
Sve po meri, sve taman
Kod 4star filmova, ne može se puno toga objasniti. Ali sve je kliknulo. Uloge, scenario, režija, muzika. Komunikacija između dva glavna lika koja se pretvara u prijateljstvo je izuzetna. Uz solidnu količinu tipične nerealne akcije za 1980e i psovku kao svaku petu reč, očekuje vas sjajno putovanje. I onda, Martin Brest izvlači zeca iz šešira. Ubacuje scenu u kojoj De Nirov Džek Volš mora od bivše žene koju nije video 8,9 godina da pozajmi novac. Tada sreće i svoju ćerku koju isto toliko nije video. Prelepa scena za suze sa savršenim tajmingom da boli. “Vidimo se u sledećem životu” govore jedan drugom dva glavna lika znajući da se to neće desiti. Maestralno.
