“Bavi se življenjem ili se bavi umiranjem. Bruks Hetlen je to znao. Znao je to previše dobro” kaže lik Morgana Frimena. Postao je deo institucije. 40 godina zatvora. Unutra je bio čovek koji može da vam nabavi sve. Ali napolju? Život je prebrz za njega. Ali on ima nešto što Bruks nije imao. Prijatelja negde tamo. Ziuhateneo. To je mesto i njegov prijatelj, lik Tima Robinsa je možda tamo.
Morgan je izabrao Tima
Anegdota koju je otkrio Morgan Frimen za desetogodišnjicu filma bila je: “Dali su mi papir sa pet, šest imena glumaca koji bi bili idealni za glavnu ulogu. Ja sam stavio prst na Tima, jer je to čovek koji može sve odigrati.” Tim u istoj emisiji kaže skromno da nije znao za taj podatak.
Poezija života
“Možda su pevale o nečemu tako lepom da se ne može iskazati rečima. Neke stvari je možda bolje i ostaviti nedorečene.” Kaže Red, Morganov lik kada Endu Dufrejn (Tim Robins) pušta muziku zatvorenicima koji je nisu čuli godinama. Kroz tu muziku treba posmatrati ovo remek-delo emocije. Deo kada Bruks Hetlen piše spolja ljudima u zatvoru i vidimo njegov život. Muzika koja ga prati. Stisak pesnica za drške u autobusu od straha. Maestralno.
U jednom članku pitali smo vas za vaša top 4 filma. Desilo se da jedan naslov bude kod dvoje ljudi. Ali samo je Šošenk bio kod troje. Kada je izašao, odziv je bio slab uprkos sedam nominacija za Oskara. Ali onda su ljudi počeli da iznajmljuju film i nešto se desilo.
Film je težak, ali je prefinjeno “uređen” na svim onim mestima koja to očekuju. To je samo još jedna priča životna. Ali kakva priča i kako savršeno ispričana. Jer: “Nada je dobra stvar, možda i najbolja od svih. A nijedna dobra stvar nikada ne umire.”
