Svi smo bili tu. Kupili ste pola radnje za praznike. Nalećete na kasirku koja je nervozna što mora da radi SVOJ posao. Ne čuje kada kažete da imate karticu, umesto kusura dobijate plastičnu kesu uz konstataciju da nema kusura. Ili na neko dodatno pitanje o proizvodu, prodavac vam okreće očima.
Najčuveniji su kad im uđete u radnju kao da ste im ušli u spavaću sobu dok dremaju. Tada bi trebalo pozajmiti konstataciju iz Kengura: “Hvala vam, vrlo ste ljubazni”. Jednom smo je iskoristili u Pet šopu i prodavac je nervozno počeo da se pravda: “Nisam neljubazan samo imam puno posla.” I u pravu je, jer je to NJEGOV posao. Ali ova priča može naširoko, ne samo prodavci i kasirke, ili taksisti i vozači autobusa, ili ljudi u pošti, banci……Često srećemo ovakve likove koji su ujutru ljuti na sebe i svet a ostatak dana na svet, i još malo sebe. To je sve ok ali ako ste već na tom radnom mestu, JEDAN OD OBAVEZNIH OPISA POSLA JE LJUBAZNOST!!!
