Life

Da li znamo koliko je bolesno biti sa sebičnom osobom?

To je čuveni tamni trougao koji osoba poseduje: Makijavelizam, psihotičnost i narcisizam. A mi živimo u vremenu u kom ne samo da to olako prihvatamo, već se i vezujemo za takve osobe. Volimo sebi i drugima da kažemo: “Volim loše momke, ili s*ebane devojke.” Ili volimo promene raspoloženja ili čega već. Ili: Volim ono što teško mogu da dobijem.” Ali glavno pitanje koje moramo da postavimo je: Šta nije u redu sa nama? Osoba je posle dva viđanja prekinula odnos i mi umesto da budemo zahvalni nebesima, mi mučimo svoj um nedeljama i mesecima tom osobom. Zašto? Zato što imamo sličan defekt. Slični ljudi se zaista nađu. Krvnik i žrtva se upare idealno i čak nekad izmenjaju uloge.

To ide toliko duboko da možete upoznati darežljivu, prijatnu, ljubaznu, vaspitanu, duhovitu, inteligentnu, zanimljivu osobu i staviti je u friend zonu ne bi li uspeli da uhvatite osobu koja ne želi da bude sa vama i koja je pritom narcis i psihopata!?!?!? A na sve to ljudi će pisati članke i objašnjavati zašto ste izabrali bad boya ili bad girl a ne normalnu osobu. Osnovna zabluda je da je narcis zanimljiviji. Znamo puno dobrih ljudi koji izuzetno inteligentni, šarmantni i čak avanturisti. Onda ide sledeća misao: Loše devojke i momci su bolji u krevetu. Kada je izvršena ta čuvena analiza i na koji način pobogu?

Ovaj tekst pišemo jer vreme leti a mi nikako da spoznamo sebe, oprostimo sebi i zavolimo sebe, kako bismo onda tražili normalne ljude koji su uradili slične stvari sa sobom. Ovakvim nezrelim hvaljenjem loših momaka i devojaka samo teramo ogroman broj dobrih ljudi da se osećaju nesigurno ili da se čak i menjaju kako bi doživeli neku bliskost. I to vodi u rasulo. Ozbiljno se zapitajte!