Naš lik koga glumi izuzetni Kođi Jakušo (13 ubica obavezno pogledati) ustaje gotovo pre jutra. Probudi se posle niza snova o drveću i jeziku. Pedantno sredi svoj krevet, poprska biljke, uzme potrepštine i svoju radnu odeću i ide na posao. Uzme kafu i sedne u svoj kombi. Na putu do posla, pusti kasetu. Nekad je Peti Smit, nekad Nina Simoun, nekad Lu Rid. I nasmeši se dok gleda grane na vetru i nebo.
Naš junak se bavi čišćenjem javnih toaleta. To radi do perfekcije. U pauzi slika “svoje” drvo a uveče pre spavanja pročita Patrišu Hajsmit ili Folknera. Zatim zaspi i ode u svet snova o drveću i pisanju. To su njegovi dani. Svako malo zanese ga neka slika, neka pesma, neki zvuk. On zaista živi ovaj život. Ne glumi. Nećemo otrkivati dalje ali dovoljno je reći da film vraća zen energiju čoveku.
Kođi Jakušo progovara možda 10 rečenica ceo film, ali njegov lik……njegovi izrazi oduševljenja i konstantne uzdržanosti….maestralan….A Vim Venders kao i do sada, na nivou.
