Režiseri – umetnici uvek imaju nešto bitno da kažu svojim filmom. Zvanje umetnik zaslužuju svojim neverovatnim delima a ponekad im je za to delo neophodan jedan određeni glumac/glumica. Sa druge strane, glumac/glumica razume nameru režisera, a i samog režisera kao čoveka, i stvara se prijateljstvo i saradnja koja traje godinama, pa i decenijama.
Bergman i Jozefson
Čuveni švedski režiser Ingmar Bergman oko sebe je okupio višečlanu ekipu vrhunskih glumaca i glumica koja će sa njim sarađivati na ogromnom broju filmova. Najpoznatiji su svakako Liv Ulman, Maks Fon Sidou, Ingrid Tulin, Harijet Anderson i Erland Jozefson. Jozefson je radio i sa Tarkovskim a pojavio se čak i u nekoliko naših filmova kao što su: Samo jednom se ljubi, Variola vera i drugi. Jozefson i Ulman su bili glavni akteri u čuvenom Bergmanovom ostvarenju „Prizori iz bračnog života“ iz 1973. godine. Bergmanov poslednji film bio je Saraband u kojem se Ulman i Jozefson vraćaju svojim ulogama iz Prizora i briljiraju u, ispostaviće se, poslednjem filmu slavnog režisera.
Sa druge strane, Maks Fon Sidou je preselivši se u Malme 1955. godine, imao prilke da upozna Bergmana sa kojim je prvi put radio u pozorištu. Malo kasnije, 1957. godine, glumio je u, svakako jednom od najboljih Bergmanovih ostvarenja, filmu Sedmi pečat. Sidou je igrao i u filmovima Divlje jagode, Devičanski izvor i Kroz staklo tamnije, ali ga je Holivud uskoro uzeo pod svoje, pa je poslednji put u Bergmanovom filmu igrao 1971. godine.
Kurosava i Mifune, Felini i Mastrojani, Trifo i Leo, Hercog i Kinski…
U Italiji je vladala saradnja Federika Felinija i Marčela Mastrojanija (8 i po, Sladak život), a u Francuskoj su se našli Fransoa Trifo i Žan Pjer Leo sarađujući na više filmova uključujući remek-delo 400 udaraca iz 1959. godine. Verner Hercog i Klaus Kinski su takođe sarađivali na više filmova a najčuveniji su: „Agire, gnev božji“, „Nosferatu: Fantom noći“ i „Fickaraldo“.
Posebno mesto kad je reč o saradnji režiser-glumac moraju uzeti Akira Kurosava i Toširo Mifune. Njihova kolaboracija počela je davne 1948. godine filmom Pijani anđeo koji je obojicu lansirao u sam vrh japanske kinematografije. Usledeli su klasici kao što su Rašomon i Sedam samuraja, a ukupno su sarađivali na čak 16 filmova. Riđobradi iz 1965. je bilo poslednje delo na kojem je ovaj dvojac radio. Mifune je za ovaj film morao da izraste prirodnu bradu koju je morao održavati naredne dve godine koliko se film snimao. To mu je onemogućilo da igra u drugim ostvarenjima. Ova činjenica stavila je Mifunea u veoma nezgodan finansijski položaj jer je njegova produkcijska kuća pala u dugove stvarajući tako sukob između Kurosave i Mifunea koji su rezultirali odlaskom na zasebne strane.
Holivudske saradnje
Iako u Holivudu danas nisu ovako česte saradnje usled potrebe da se zarade ogromne količine novca, čuven je određeni broj saradnji. Robert de Niro, Džo Peši i Martin Skorseze sa ostvarenjima kao što su: Razjareni bik (1980), Dobri momci (1990) i Kazino (1995) predvode ovu grupu. Kad se vratimo malo unazad možemo se setiti Hičkokove kolaboracije sa Džejmsom Stjuartom a i Kerijem Grantom i ostvarenjima: Prozor u dvorište, Čovek koji je suviše znao, Vrtoglavica i Sever-severozapad. Braća Koen su čuvena po saradnji sa glumicom Frensis MekDormand i Stivom Bušemijem, dok u žanru naučne fantastike i horora vlada duo Džon Karpenter i Kurt Rasel. Određeni režiseri imaju posebne glumice koje su im istovremeno i muze. Takav odnos se vidi kod Linča i Lore Dern, Vudi Alena i Mije Ferou, kao i Tarantina i Ume Turman. U novije doba, kod malo ozbiljnijih holivudskih filmova, viđene su saradnje: Ridli Skot – Rasel Krou i Kristofer Nolan – Kristijan Bejl i Majkl Kejn, Ves Anderson – braća Vilson i druge…
