Prvi put smo čuli za tebe 1998. kad si osvojio juniorski Vimbldon a zatim si poražen u Bazelu od Agasija. Komentator je samo rekao: “Viđaćemo mi ovog momka još dugo godina.” Kako li je samo bio u pravu. U tim godinama navijalo se ili za Agasija ili Samprasa. U našem slučaju Sampras je bio the man. Stigao je na Vimbldon 2001. godine da uzme novu titulu. Međutim u osmini finala naleteo je na mladog Švajcarca Rodžera Federera. Posle pet dugih setova Federer je slavio i najavio svoj dolazak u vrh.
Nije u pitanju samo elegancija
Zračio si elegantnim potezima, ali ono što nisu razumeli oni koji te nisu voleli, nije poenta bila u eleganciji. Gitarista Roben Ford je za Majlsa Dejvisa rekao: “Nije bio najbolji trubač, ali njegov muzički mozak…..uh”. To je ono što je fanove širom sveta bacalo u nesvest. Tvoj teniski mozak. Tvoja rešenja na probleme koji su izgledali kolosalno. Ti bi našao elegantno i kao bez muke savršeno izvedeno rešenje. Izdigao si svoj sport u formu umetnosti. Teniski fanovi studirali su tvoje poteze, kao što su šahovski analizirali Fišerove. Neka se drugi bave brojevima. Mi ćemo samo da spomenemo da si otpratio sve matorane i vršnjake u penziju i ostao na istom nivou protiv svih generacija koje su dolazile. To mogu samo velikani. Hvala ti za sve fantastične momente od istinskih fanova tenisa. Hvala Maestro.
