Ljudi stalno pokušavaju nekoga da poboljšaju. Kreću sa onim teorijama: “Jao kada bi čitao više knjiga, razumeo bi on….” Pobogu i zaboga ne. Knjige tačno dolaze do ljudi kojima su potrebne. Najgore bi bilo terati ljude bez duha i lepote da čitaju velika dela. Samo bi nastao fijasko.
Ali jasno je odakle dolaze ovakve ideje. Dolaze od ljudi koji uvek maštaju i sanjaju da život može biti bolji i lepši nego što jeste. Oni ne shvataju elementarnu istinu koja glasi: Velika većina ljudi se ne menja. Može neko racionalno ponekad razmotriti svoje gledište, ali ukusi su mu neodvojivi od srži organizma.
Ali postoje ljudi koji i dalje nastavljaju sa svojim rečima: “Jao kad bi samo on pročitao Tolstoja i Ficdžeralda, i samo poslušao Pink Flojd i B.B: Kinga i samo pogledao Džarmuševe filmove….” – i tako iznova iznova. A istina je jednostavna: Da je takva osoba stvorena za taj poduhvat, već bi ga učinila. I tu se ne slažemo sa apologetama ljudi koji uvek krive medije za zatupljivanje čovečanstva. Ali ljudi su bili zveri 500. i 1000. 1500. godine. Kako to objasniti?
