Živimo u sredini u kojoj je tradicionalno sramota priznati da ti je loše. Dosta je toga! Snaga osobe leži baš u potezu da kada mu je loše to prizna i požali se adekvatnoj osobi. Više razgovora i deljenja, a manje osuđivanja i tišine. Kada prvi put osetiš strah, fobiju, depresivno stanje, tmurne misli, gledaj da se obratiš osobi za koju intuitivno osećaš da će te razumeti. Ako te pak ne razume, ne očajavaj. Ceo život smo gurali sa odgovorom drugih: “Ma nije ti ništa, trgni se.” To je najgori odgovor koji možeš dobiti. Ali ne očajavaj, postoje psihoterapeuti i ljudi koji savršeno znaju kroz šta prolaziš. Tvoje je samo da se oglasiš. Sve odatle je borba ka lakšem stanju.
