Gledamo spomenik Kolumbu u centru Barselone, kako hrabro pokazuje pravac kojim treba ići. Ispunjen je samopouzdanjem i znanjem, tako bar izgleda. Prst je uperen i smer određen. To je ono što vidimo. Ali ne vidimo pijanca koji se bije sa sopstvenom ekipom. Ne vidimo čoveka koji potpuno promašuje kontinent i odbija to da prizna. Sa sobom i svojim pajtašima na nove obale donosi “Indijancima” bolesti koje ih kose jer nemaju razvijen imunitet. A ono što nisu sredile bolesti, dokrajčiće Kolumbo sa pajtašima. I ne samo to. Naziv Indijanci ostaće vekovima, čak do dana današnjeg. Kod nas su Indijanci i Indijci. Kod Amerikanaca su sada umesto Indijaca koji imaju pera a ne tačke, izvukli naziv američki domoroci. Parafraziramo naravno, ali kontate poentu. Očigledno je to i poenta kako se dobija spomenik u centru grada. Uzmete brod, napijate se kao zver, malo i tučete, pobijete domoroce virusima i oružjem i vratite se kao heroj.
Istorija čoveka je istorija ludosti
Erazmo Roterdamski je imao čuvenu knjigu “Pohvala ludosti”, gde je duhovito opisao sve ono što nas čini ljudima. Jer posle ovoliko hiljada godina, i dalje ludosti kod čoveka vode glavnu reč. Pogledajte virus i ratove i dovoljno smo objasnili. Ponekad se pojavi neki zdravorazuman čovek da popravi stvar, ali i to nakratko.
Pera je juče rekao Žiki šta se desilo Miletu, a ja sam od Mileta čuo kompletno drugu priču. Pogodili su samo temu. To je donekle i ljudska istorija. Čerčil je sam rekao: “Pobrinuću se da o meni bije dobar glas istorije, tako što ću je napisati sam.” I ne samo da ju je napisao, nego je i nagrađen Nobelovom nagradom………..ZA KNJIŽEVNOST!!! Pohvala ludosti. Naša je sreća da je tehnologija dosegla određeni nivo da ozbiljni ljudi mogu zaustaviti neki jezik i reći: “čekaj, neće biti da se to desilo, godine iskopavanja pokazale su suprotno.” Na žalost ni tad neće prestati huškanja i busanja. Živela ludost!!!
