To je citat koji se pojavljuje u izvanrednom filmu Magnolija koji toplo preporučujemo. Ta rečenica je tu izrazito bitna jer je o ljudima koji su bili povređeni kao deca i koji veliki deo tereta i dalje nose sa sobom. Ljudi vole, naročito na ovim prostorima, da se naprave jaki pa samo kažu: E to je prošlost, to me ne zanima više. Ali to nije zdrav pristup niti rešenje problema. Jer se ta prošlost prikrada i obuzima čoveka. Potom ga odvodi u vrlo mračne uglove.
Ono što možete, to je da definišete koji je to sve prtljag koji nosite kroz život. Kada ga nađete, nazovite ga pravim imenom, problemom. Prihvatite ga kao deo sebe i možda mu u jednom trenutku oprostite. Možda uspete da oprostite svima, svakome, pa i sebi. Daleko bolji pristup od bežanja rečenicom: to je bilo juče ili pre 20 godina.
