Ivo Andrić ostaće upamćen kod ljudi kao stvaralac dela – Na Drini ćuprija i Prokleta avlija. Naravno, mnogi koji ga nisu čitali pamtiće ga jednostavno kao čovek koji je osvojio Nobelovu nagradu. Taj podatak oni će svuda ponavljati kao papagaji. Ali delo u kom smo možda najbliže prišli Andriću kao čoveku i zašli dublje u njegovu dušu, ostaju Znakovi pored puta. Tamo su prikupljene mnoge misli ovog pisca beležene maltene u toku celog njegovog života. Tu mudrost delimo sada sa vama.
*
Kad sednem da pišem, svi koji su mi bliski i poznati umru za mene, da bi mogli da se rode i stupe u život novi ljudi, oni koji se pomaljaju na mojoj hartiji. I tek kad uspem da tim novim ljudima dam nešto sadržine i oblika, ja se vraćam živim ljudima, onima iz svog života. A sutra se ta igra ponavlja. Tako sam stalno neveran, čas jednima čas drugima.
*
Takvi smo mi ljudi, jednom merom merimo reč kad je upućujemo ljudima oko sebe, a posve drugom kad nas ta ista reč, vraćena, udari u lice. A stvar bi bila u redu, kad bismo, upućujući reči drugome, imali bar deseti deo one osetljivosti koju pokazujemo primajući tu istu reč upućenu nama.
*
Sramotićeš se dok si živ. Prilike ćeš za to imati uvek. Svet će ti je pružati dovoljno, a i kad to ne bude, ti ćeš se potruditi sam da je nađeš.
*
On nije čovek bez savesti, ali šta mu vredi kad je ta njegova savest kao pokvarena sat koji čas brza, čas zadocnjava, čas opet stane, i to nekako uvek onda kad je najvažnije i najpotrebnije znati koje je doba dana. Glavno je da on, pored takvog časovnika, nikad ne zna tačno koliko je sati.
*
Posrnućete ali nećete pasti; a ako se i desi – izuzetan slučaj! – baš i da padnete, nećete se povrediti nego ćete, čim se pridignete, produžiti mirno i bodro svoj put. Različiti ste od svega oko sebe, sve vam preti i sve vas ugrožava, ali vam se ne može ništa zlo i nepopravljivo desiti, jer u vama od začetka vašeg živi skrivena i neuništiva iskra životne radosti koja je moćnija od svega što vas okružuje. Samo ćete celog veka, sve do poslednjeg daha, patiti zbog svoga neprirodnog položaja u svetu u koji ste bačeni. Tako se može reći da vam je, kroz sve mene i obrte dugog života, dvoje zajemčeno i osigurano: duga patnja i sigurna pobeda.
*
Treba izdržati do kraja, sa osmejkom stjuardese koja zna da na avionu nešto nije u redu.
*
Teško je zamisliti a kamoli opisati bol i ogorčeno iznenađenje velikog rođenog egoiste kad ga neko izneveri, napusti ili mu učini ma šta od onoga što je on vazda drugima činio. Tako ogorčeno rikne na svoje ubice ranjen tigar koji je celoga veka živeo od toga što je ranjavao i ubijao sve oko sebe.
*
Oni koji zaista vole svoj rodni grad, koji su mu verni, i imaju srčanosti i strpljenja da ostanu na jednom mestu, na svom mestu, i onda kada sve goni čoveka da traži drugo, laške – samo oni, valjda, imaju ovakve divne i svečane trenutke kao velike nagrade za svoju istrajnost i odanost; u tim trenucima se njihov često jednolični i teški život odjednom preobražava i biva raskošan, bogat i zanosno lep.
*
Mudar je onaj koji pojave sveta oko sebe ne gleda nikad izdvojene i usamljene, nego povezane što je više i šire mogućno sa svim ostalim što se u svetu javlja i dešava. To, naravno, nije cela mudrost života, ali je svakako jedan od uslova za njeno postizanje.
