Bio je diplomata. Puno je putovao, komunicirao, prikupljao, voleo puno žena. Iz svojih iskustava kreirao je jednu sliku sveta koja nije puno daleka od realne. Pred nama su mudra zapažanja Jovana Dučića o ženskom polu.
*
Nema nesreće muškarčeve koju žena nije u stanju ili da sasvim neutralizira, ili veoma ublaži.
*
Kod žene je urođeno da vara na malo i na veliko, svesno i nesvesno, namerno i nenamerno, a vrlo često i bez ikakve zle namere, i čak sasvim često iz najbolje namere.
*
Veličina žene je u velikim momentima, u sitnim događajima ona je sitna.
*
Retko se koja žena, i posle najveće poruge, odvoji od čoveka dok se prethodno nije pobrinula da ne ostane sama.
*
Žene ne priznaju prošlost, a još je manje žale; one grabe od svakog momenta sve što mogu ugrabiti.
*
Žena u koju smo zaljubljeni prestaje biti za nas obično ljudsko biće, nego ili postane beli anđeo ili crni sotona.
*
Žena vas najviše voli kad ima ona da prašta vama, a ne vi njoj.
*
Žene razneže srca, izgrade jezik duševnosti, profine načine i dignu ljubav i lepotu do religije i mudrosti.
*
Žena uvek mora da ima nekog koga će mučiti, bilo muža ili ljubavnika.
*
Žene su stvarno vernije nego što mi verujemo i vernije su kad im se to ne traži nego kad im se to iziskuje.
*
Muškarci uvek urade što moraju, a žene uvek što hoće.
*
Ljubav je čak i herojstvo jer traži žrtve.
*
Žena oprašta, ali ne zaboravlja; muškarac zaboravi i kad ne oprosti.
