Ralf Voldo Emerson, vodeće ime američke filozofije devetnaestog veka. Iza sebe je ostavio veliki broj eseja. U pojedinim esejima, pojavljuju se rečenice koje se mogu izdvojiti i postojati same za sebe. Takva moć da se jednom rečenicom kaže toliko toga, pripadala je ovom čoveku. On je tu povlašćenost sa sobom nosio skromno, nadajući se samo dobrim i mudrim sagovornicima.
*
Radost duha je znak njegove snage. Sve što je zdravo, blage je naravi.
*
Sve velike epohe bile su epohe verovanja.
*
Čovek mora biti blagodaran i svojim manama, i mora se donekle strašiti svojih talenata. Neki viši talenat troši ponekad toliko snage, da osakati čoveka; a neka mana mu, s druge strane, možda nešto privređuje.
*
Čovek mora birati svoj posao, uzeti ono što mu pamet ume, a okaniti se svega ostalog. Samo se tako može nakupiti ona količina životne snage, koja će moći da pređe razdaljinu između saznanja i dela.
*
Bogatstvo je u primenjivanju duha u prirodi; i veština da čovek postane bogat ne leži u vrednoći, još manje u štednji, nego u boljem redu, u tome da sve stigne u pravo vreme i sve bude na pravom mestu.
*
Prijateljstvo je ozbiljna i veličanstvena stvar, kao prisustvo kralja ili kao religija, a ne kao postiljonski ručak koji se usput brzo guta.
*
Genije stvara, igrajući se, a dobrota se smeši do poslednjeg časa.
