Drugog avgusta bio bi devedesetosmi rođendan akademika, filozofa, pisca i neuropsihijatra, Vladete Jerotića. U tu čast, ovog četvrtka sa vama delimo njegove mudre reči.
*
Većina ljudi se pokorava zabranama, pre svega onim spoljašnjim, i to samo dok je pod prinudom i dok se plaši. One unutrašnje zabrane teško ko uspeva da realizuje.
*
Moć vladanja nad drugim neodoljiva je slast tamne strane čovekovog bića.
*
Nije preterano smatrati da je najveća nesreća za ljude i ovu planetu na kojoj oni žive – katkad potpuna, katkad delimična nesposobnost jednog velikog broja ljudi da vole. Isto tako ne izgleda mi nimalo preterana misao da se čitavo čovečanstvo i zemlja pod njim održavaju pre svega zahvaljujući onim malobrojnim ljudima koji su u stanju da vole.
*
Svaki čovek ima jednu “slepu mrlju” ili više njih u sebi, i to upravo za one strane svoje ličnosti koje su bitne za ličnost, a koje on upravo ne želi da opazi i prihvati kao deo sebe.
*
Sumnja je plod samo kao prelazna i prolazna faza u razvoju ličnosti, ali često, nažalost, naročito na ovom olujnom i trusnom tlu, na kome se sumnjalo u sve i svakoga, ona ostane trajna i neizmenljiva sumorna boginja-pratilja našeg bića.
*
Što je naučio Jovica, ne ispravi više Jovan!
*
U samoći čoveku se otvara put u sopstvenu dubinu, i ako on uspe da siđe u nju bez straha i zaziranja, vratiće se obogaćen na površinu i tek tada, kada je otkrio svoje Ja, imaće otvoren i pravi put prema bližnjem, prema Ti.
*
Velika je to veština umeti razgovarati s čovekom.