Kako se povlačio kovid, ljudi su počeli da izlaze iz svojih kuća. Pre toga bio je pravi test za neke, ostati u svom domu, neki čak i sami. Nadali smo se da će čovek iz toga naučiti koliko je malo potrebno za srećan život. Nažalost čim se kovid povukao, ponovo su se pojavile slike iz privatnih aviona, najboljih restorana i druge. Čovek nije naučio da je najbitniji sopstveni um i mir u njemu.
Ovo nas dovodi do našeg naslova. Ljudi su se vratili svojim hobijima ili su našli nove. Sada ponovo voze motore i bicikle kroz cele države, ili trče ludačke distance. Međutim, dok je to jasan eskapizam, kao da su ljudi time prestali da smatraju igrice, naročito one Open world. Jer su igrice u onom periodu pod kovidom postale normalan deo dana uz serije i filmove. A sada se u njih beži od sveta.
Oni koji prave igrice su itekako toga svesni. Zato vam nude pored glavnih misija stotine sporednih. I vi u televizoru sušite veš ili nalazite žirove ili kakav god zadatak da ste dobili. Jer to je lakše nego zaista skočiti ili potrčati. Za to vreme, dok je bilo normalnijih dana….tereni zvrje prazni. Nekada nije bilo tako.
