Uskoro će biti skoro 20 godina kako smo poslednji put imali prilike da pogledamo film sa legendarnim Džinom Hekmanom. Sada već preko 90 godina stari vuk, oprostio se od filmske publike osrednjim, ako ne i slabim filmom „Dobrodošli u Mooseport“ iz 2004. godine. Ovo delo je usledilo posle niza priglupih uloga čiji je osnovni cilj verovatno bio da se uzme još neka kinta dok nije kasno. Kada je taj motiv iščezao, bilo je vreme za penziju. A kada se pogledaju poslednje uloge Džina Hekmana, razumljivo je. U poslednjih 10 godina svoje glumačke karijere bio je pukovnik, general, šerif, pukovnik, šerif, kapetan, predsednik, general, i da ne zaboravimo, ponovo predsednik.
Drugi jure kintu
Sa druge strane, dok Džek Nikolson sa svojih 85 godina, igra u proseku jednu ulogu u osam, deset godina, Robert de Niro i Al Paćino se ponašaju kao novopečene zvezde željne što veće moguće pažnje. Tako ćete ova dva velikana koji su igrali u klasicima kao što su: Kum, Kum 2, Taksista, Razjareni bik, Serpiko, Pasje popodne, Dobri momci, Lice sa ožiljkom, danas gledati u polu-filmovima sa polu-glumcima kao što je Kurtis „50 cent“ Džekson. Veliki glumac Džin Hekman je ipak imao hrabrosti da se pod stare dane mane slave i novca, pa se skoncentrisao na pisanje knjiga, od kojih je izdao istorijske fikcije sa podvodnim arheologom Danijelom Lenihenom.
Težak put do slave
Za razliku od današnjih glumaca koji imaju priliku da se proslave sa 17, 18 godina ako ne i ranije, Džin Hekman je imao trnovit put, i poput mnogih velikih glumaca iz 70-ih godina, slavu je stekao tek sa trideset sedam godina, što je opet za njega razumljivo jer je glumom počeo da se bavi tek sa 26. Rođen, u Kaliforniji, Hekman se upravo tamo i sprijateljio sa još jednom budućom zvezdom, Dastinom Hofmanom. Obojica su u glumačkoj školi bila smatrana za autsajdere, i bili su proglašeni za one „koji imaju najmanje šansi da uspeju“ . Odlučni da razuvere većinu, Hofman i Hekman su otišli u Njujork gde su se sprijateljili sa još jednom legendom Holivuda, Robertom Duvalom. Džin Hekman je u to vreme radio kao vratar, i upravo u to vreme sreo svog instruktora glume, koji ga je u Kaliforniji obeležio kao gubitnika. Ovoga puta mu je isti čovek, videvši ga kao vratara, prezrivo dobacio: „Rekao sam ti da nećeš nikada ništa postići“.
Nekad mora da krene
Posle nekoliko pojavljivanja u raznim televizijskim serijama i par sporednih filmskih uloga, Hekmanova šansa stigla je ulogom u filmu „Boni i Klajd“ sa Vorenom Bitijem i Fej Danavej. Budući Leks Lutor ju je iskoristio na pravi način i čak je dobio i nominaciju za nagradu Oskar za najbolju sporednu ulogu. Kroz svega tri godine, uslediće nova nominacija za film „Nikada nisam pevao svome ocu“ , da bi već sledeće 1972. godine, Hekman osvojio Oskara i to za glavnu ulogu u remek-delu Viljama Fridkina, „Francuska veza“ . Džin Hekman je kao Popaj Dojl, tvrdoglavi i pošteni policajac briljirao zajedno sa Rojom Šajderom koji je tumačio njegovog partnera.
Vrh
Sedamdesete su bile Hekmanove godine. Posejdonova avantura, Strašilo, Prisluškivanje, Francuska veza 2, Noćna kretanja su bili uspešni filmovi u kojima je ovaj velikan sarađivao sa sjajnim režiserima i glumcima poput Frensisa Forda Kopole, Artura Pena, Džona Frankenhajmera, Džona Kazalea, Harisona Forda i drugih. Ipak, bez obzira što nije pravio velike pauze između filmova, imao je periode zatišja kako kod kritičara tako i kod publike. 1977. godine bio je jedan od mnogočlane vrhunske glumačke ekipe koja se pojavila u fillmu „Operacija Market Garden“, a naredne godine je igrao Leksa Lutora u filmu Supermen. Čak 17 godina će proći, a Hekman će dobiti novu nominaciju za Oskara i to za ulogu u briljantnom filmu Misisipi u plamenu. Taj film, kao i saradnja sa Vudijem Alenom na projektu Druga žena, vratiće ga u glumački vrh. Krajem 80-ih i početkom 90-ih uglavnom će tumačiti poštene i tvrdoglave policajce i tužioce koji su mu nekako i najbolje stajali (Misisipi u plamenu, Uski prolaz, Paket, Građanska parnica).
Poslednje glumačke godine
Svoju poslednju nominaciju za oskara, Hekman će dobiti za kultni film Neoprošteno, režisera i glavnog glumca Klinta Istvuda. Ovog puta, pobeđuje i pored Oskara za glavnu ulogu dodaje i jedan za sporednu. Do kraja karijere imaće još nekoliko zapaženih uloga, a onda će se usled svojih godina i potrebe Holivuda za mladima upleti u već pomenute klišee: pukovnik, predsednik, glavni doktor itd… Po svojim rečima, veliki Džin Hekman je završio sa glumom, ali nadamo se da će ovom čoveku mladog duha (i dan danas vozi bicikl, skoro je upao u tuču i redovno ide na utakmice američkog fudbala) u ruke pasti scenario kojem neće moći da kaže NE.