Art kutak

Prelepe reči: jedinstveni Volt Vitmen – Čudesa

Dobro, kome je stalo do čudesa?

Što se mene tiče, ja i ne znam za drugo do za čudesa,
Bilo da se šetam ulicama Menhetna,
Ili da usmerim pogled vrh krovova kuća, ka nebu,
Ili da bosonog gazim uz žalo, na samim rubovima vode,
Ili da stojim pod drvećem u šumi,
Ili da pričam danju s nekim koga volim, ili da spavam noću u krevetu s nekim koga volim,
Ili da sedim sa drugima, za obedom.
Ili da posmatram neznance preko puta dok voze se u kolima,
Ili da gledam pčele iz pčelinjaka u letnje prepodne,
Ili životinje što pasu po poljima,
Ili ptice, ili divotu kukaca u zraku,
Divotu zalaska sunca, zvezda što sijaju tako spokojno i sjajno,
Ili čarobni lomni tanki luk mladog meseca u proleće;
Sve ovo i drugo, jedno i sve, za mene su čudesa,
Sve na celinu ukazuju, a ipak svaka pojava zasebna i na svom mestu.

Za mene je svaki trenutak svetlosti i mraka čudo,
Svaki kubni centimetar prostora je čudo,
Svaki četvorni metar površine zemlje zasut je čudom,
Svaki pedalj njene nutrine vrvi istim.

Za mene je more neprestano čudo,
Ribe što plivaju – stene – gibanje talasa – Brodovi sa ljudima na sebi,
Kakvih čudnijih čudesa može biti?