Može se smatrati problemom sa ovih prostora. Prolaze pored nas ljudi sa ultra napucanim bicepsima, patikama od ko zna koliko para. Devojke u šetnju psa odlaze doterane kao za premijeru. I kad god zbunjeno pitamo što toliko trošenje na uksrasne i statusne stvari, uvek dobijamo odgovor: Pa ljudi rade na sebi, to je super.
Problem je međutim što mi nikada te iste ljude koji žive u teretani ili kozmetičkim salonima, ne vidimo da prolaze sa knjigom u ruci. Ili da im na profilu uz sliku ili video ide neka druga muzika osim turbo folka ili kako već da nazovemo ovo današnje čudovište. Nikad sa njima u razgovoru nismo čuli nešto o istoriji, filmovima, duhovnosti, o tome kako biti bolji čovek. Nikada nismo čuli da im nešto fali intelektualno ili u emociji. Svi oni su tu na vrhuncu po svom mišljenju. I onda kompletno vreme troše na novu odeću, zatezanju lica, stavljanju grudi, ili jačanju mišića koji po njihovom mišljenju još nije na maksimumu.
Problem je dakle, što se čini da niko od tih ljudi istinski ne radi na sebi, već samo ulepšava one delove koji su najplići, koji se odmah primećuju i sviđaju gomili.
