Art kutak

Reči usput – Letimičnim pogledom, Nikola Filipović

Čitao sam pre skorijeg vremena dve kolekcije priča. U pitanju su bile američke i japanske iz druge polovine dvadesetog veka. Od po dvadesetak pisaca našlo se u ovim zbirkama. Bili su to ljudi različitih porekla, školovanja, stilova i shvatanja života. Svaka naredna priča činila se kao druga knjiga. Ali ono što je naročito ostavilo utisak na mene bila je ta namerno ostavljena prazna strana između kraja jedne i početka druge priče.

Imao sam utisak kao da mi sama stranica govori: „Sada si pročitao jedno delo. Dozvoli sebi da zastaneš, i ako ne kritički onda emotivno, pokupiš utiske onoga što si upravo proživeo, pre nego što te pustim da nastaviš.“ I ja bih sačekao koji trenutak gledajući u tu praznu stranicu kao vidljivu, opipljivu granicu između dva sveta, i onda bih nastavio dalje.