Prvo ćemo ukloniti jednu dilemu. Komentatori, reporteri i ostali kažu Špankinje, ali kako je neko dobro konstatovao, među nama izgovaramo Španjolke. Stoga ćemo mi uzeti drugi naziv jer dodaje nivo simpatičnosti.
Sistem vrednosti
Imali smo priliku da se upoznamo sa surovom lepotom ruske žene, dok sedi u džipu i probija vas hladnim bezosećajnim pogledom. Ipak, kada je čista estetika u pitanju, One take nema sumnje. Turska crta na našim ženama odnosi prevagu kad je u pitanju surova lepota lica. Uz to ide gomila odeće, šminka, neprobojan stav. Ali čini se, tu su povukle liniju i stale.
Društvena evolucija
Prvi put smo primetili ovu promenu u Lisabonu, ali je nismo shvatali ozbiljno. Tek u svakodnevnim razgovorima sa Španjolkama, videli smo da se na zapadu nešto ozbiljno menja. Jednostavno, one su opuštene. Svaka ima svoj stil, koji uključuje improvizovanu torbu i raznorazne ideje za odeću. Šminka je na njihovim licima minimalna. Nisu ultra seksualne i prelepe kao naše žene, ali imaju slatke crte lica i vidi se zasebna ličnost. Šetaju u šorcevima, haljinama, suknjama, koje kao da su usput izabrale. Nasmejane su i rado ulaze u razgovor. Engleski zapinje ali su voljne da pomognu. Kao ostatak zapada, sede na stepenicama, travi. A onda je ušla prelepa mlada žena u metro i sela na pod. Većina njih ima po neki crtež na sebi ali ne naročito upadljiv. Kao da se zaista desila dugo očekivana društvena evolucija – bitno je šta se kaže i kako ponaša, a ne odeva i glumi.
Muškarci igraju svoju ulogu
U čitavoj Barseloni (a šetali smo prilično) nismo uspeli da nađemo tri čoveka koja žive u teretani. Nisu debeli, vrlo retki su gojazni, ali niko se ne opterećuje mišićavošću. Za razliku od naših muškaraca sa ogromnim grudima i pivskim stomakom, Španac je “običan”. I to mislimo u najboljem smislu. I kod jednog i drugog pola oseća se čistoća i da je higijena na visokom nivou. Ali jednostavno, nismo primetili tri ekstravagantna automobila, niti ikakve Alfa stavove. Ljudi se druže, razgovaraju, smeju. I kada vratimo film na Lisabon, Brisel, Beč, Pariz, čini nam se da svi prate sličnu društvenu praksu.
Gde smo tu onda mi?
Mi i dalje pomno gledamo šta je ko obukao, kako se pokazao, koliki mu je biceps. Ne smejemo se često, jer onda ne delujemo ozbiljni. Žene imaju šest tona šminke (generalizujemo, pojedinci su pojedinci), kupaju se i sređuju kosu satima. Bojite se da ih pitate pitanje za autobus, zbog njihovog odbojnog stava. Imaju rečenice kako je bitan pristup i humor i šarm, ali ništa od toga ne vidimo u praksi. Činjenica je da kaskamo….ne u metrima, u kilometrima. Gledamo šake, satove, mišiće, grudi, zadnjicu, napućena usta (nismo videli nijedna u Španiji). Gledamo koliko je neko opasan, kakav mu je auto, koji mu je posao. I problem ostaje glavni…humor, šarm, inteligencija, opuštenost, odgovornost, čast, pravičnost….sve ono što grade istinski odnos dvoje ljudi, i kasnije i gradi prave ljude, nama manjka. I jasno je da je do svih nas. Naslov je bio stari trik peckanja da bismo malo porazmislili o nama, za promenu.