Obraćamo VAM se sa MI. Jer smo sa mnogima pričali, i puno puta smo i sami proživeli surovo rvanje sa sopstvenim umom. Prvo valja napomenuti – ako ove ili bilo koje druge psihičke smetnje ometaju vašu svakodnevicu, treba se obratiti stručnom licu. Puno je sajtova, lajf koučeva i knjiga koje vam ne prikazuju stvari kakve jesu. Psihička bolest nije nešto sa čime se možete izboriti samo nekim rečenicama. Kada vas boli koleno, ne možete to prenebregnuti samo stavom da vas više neće boleti. Tako je i sa umom. Nažalost naša kultura mentalnog zdravlja je jako zapostavljena i skrivena iza kvazi mačo stavova: trgni se, iskuliraj, nije ti ništa itd.
Zaista niste sami
U određenim stanjima svesti, ova rečenica vam ne znači puno i to razumemo. Pojedini od nas se decenijama bore sa raznoraznim psihičkim stanjima. Jedno od njih je generalizovani anksiozni poremećaj čiji je “general” šta ako? Šta ako nisam postigao ništa u životu? Šta ako nisam pogledao film kako valja? Šta ako sam ozbiljno bolestan? Šta ako sam izgubio pravu ljubav? Šta ako i šta ako i šta ako. Na sve što radite i proživljavate, ovo pitanje se kači i drži. Postaje opsesivno (neretko se stanja udružuju – anksioznosti se pridruži depresija pa opsesivna kompulsija, društvena anksioznost itd) i ometa vam dane. Ali spoznaja da je to medicinsko stanje i da ga drugi imaju je zdravo. Jer shvatate da to nije nepoznata aždaja koju smo vekovima krišom gušili opijatima i alkoholom. Sad znamo šta je problem.
Postaviti sistem i očekivati padove
Niste krivi za vaše stanje. Ono je posledica genetske predispozicije i traumatičnih događaja u životu. Jako bitno je shvatiti da ne možemo kontrolisati veliki broj stvari i pomiriti se sa tim saznanjem. Jer to oduzima moć opsesivnim mislima koje žele da vas pokore. “Šta ako” dolazi iz začaranog kruga straha, besa, nesigurnosti. Zato je bitno odmah registrovati ga kao stanje i tako se postaviti. Sa šta ako pitanjem se NE SME raspravljati. To je lekcija koju smo bolno naučili jer godinama smo dobijali informacije od drugih da se samo “tripujemo”. Dakle misao “šta ako” je upravo samo misao. Samo strah. Ako joj odgovarate mislima, samo stvarate još veću anksioznost. Znači, kad se ta misao pojavi, najbolje je shvatiti da je to posledica anksioznosti. Samim tim to je problem koji je rešiv. To je problem koji se rešava ali i sa kojim se živi. Rešava se kao matematički problem. Posle jednog dolazi drugi. Zato nemojte biti strogi prema sebi ako vam se anksiozno stanje vrati. Naučite da živite sa njim.
Posle padova, ponovno ustajanje
Uglavnom posle razgovora sa psihijatrom, uspostavlja se dijagnoza i razgovara o potrebi lekova. U našem narodu postoji gnušanje prema lekovima kao prema otrovu ali se bez problema piju stvari za potenciju i konzumiraju drugi opasniji proizvodi. Ukoliko imate mogućnost, sport je bitan pomagač. Sport koji volite, ili nekoliko njih. Sa terapeutom, lekovima i sportom postavljate sistem. Jer raspravljanje sa šta ako pitanjima samo vodi u veću dubiozu. Zato ljudi praktikuju vizuelizaciju, asertivne misli i disanje na stomak . Ovo poslednje nije nikakva babaroga.
Disanje kao relaksacija
Udobno se namestite sa rukama pored tela. Zatvorite oči i dišite na stomak. Da biste proverili da li zaista dišete na stomak, stavite ruke na stomak i ako se on pomera pri disanju, to je to. Ako se pomeraju grudi, dišete iz grudi. Ova vežba može da se izvodi dva puta po 15 minuta dnevno. Mirno i polako uzimate vazduh i isto tako smireno izdišete. Kako se to disanje ponavlja, osećate se smirenije. Sve negativne misli koje vam dolaze, propuštate. Ne raspravljate se sa njima! Njih će biti i u toku vežbe. To ne znači da radite nešto loše. To je sve proces. U toku disanja sa zatvorenim očima, čujete sve što se dešava van vas. Sve to takođe propuštate.
Vizuelizacija kao dobro pomagalo
U toku disanja i opuštanja celog tela, možete ubaciti vizuelizaciju. Sećanje ili ideju. Mirno mesto na koje volite da odete ili ste odlazili. Ubacujete sve moguće scenarije koji vas umiruju. Popodnevna šetnja šumom dok sunce zalazi i skriva se među drvećem. Stajanje do kolena u moru sa otvorenim pogledom dok osećate pesak ispod. Ubacite što više detalja dok polako uzimate vazduh duboko iz stomaka i polako ga izbacujete. Pri završetku vežbe bitno je da se lagano vraćate iz vizuelizacije u vašu poziciju, bila ona na stolici ili krevetu. Dišete i počinjete da primate zvukove iz okoline i da se vraćate svom mestu. Otvarate oči lagano i konstatujete gde ste. Sa terapijom, lekovima (ako su potrebni), sportom, disanjem, vizuelizacijom već imate neki sistem. I taj sistem će ponekad posustati. Niste vi krivi. Vi imate određeno stanje koje se rešava na duge staze.
Asertivne, pozitivne misli
Postoji više uglova iz kojih se posmatra život. Tako i vaše negativno stanje nije istina, nego jedan ugao sagledavanja. Tu dolaze pozitivne misli koje se polako unose i polako primenjuju. Umesto misli da niste ništa uspeli u životu, treba sebi aplaudirati i na najmanjim pozitivnim potezima. Opet, bez rasprave sa negativnim mislima. Nezavisno od njih, vi gradite svoje pozitivne misli koje možete i da zapisujete. Ako ste danas uspeli da ustanete i odete do prodavnice i završite još nekoliko stvari, svaka čast! Krenuli ste od nule. Nemojte meriti svoj život od 100 ka nula. To je perfekcionizam koji nikako nije zdrav. Radite stvari u kojima uživate bez obzira na to koliko ste u toj oblasti uspešni. Zato su hobiji isto veliko pomagalo vašem sistemu. Zapamtite, anksioznost nije nimalo naivna. Ona će se vraćati i dok radite nešto što volite. To ne znači da ste opet na nuli, to samo znači da um pokušava da vas sputa, jer nešto počinjete konkretno da radite. Uzmite dubok vazduh i nastavite sa svojim hobijem. Tu smo.
