Stvor (The Thing) izašao je u bioskope 1982. godine. Publika i kritičari su gotovo jednoglasno osudili film na propast. “Smeće” je bila reč koja se često koristila, a jedan magazin je želeo da proglasi Stvora najgorim filmom ikada. Ovo delo je savršen primer kako se u nekoliko decenija trend menja.
Od nominacije za Zlatnu malinu do Oskara
Legendarni Enio Morikone radio je muziku za film. Tu se pojavljuje kompozicija koja naslućuje tok filma i to vrlo lako. Kada je čujete, postaje vam jasno šta da očekujete. Muzika za film dobila je nominaciju za Zlatnu malinu kao najgora muzika te godine. Tridesetak godina kasnije, Morikone će iz ovog filma izvući tri kompozicije koje nisu prošle za Stvora. Te kompozicije iskoristiće za Tarantinov film Podlih osam i upravo ovaj rad doneće mu Oskara.
Ideja i Kurt Rasel kao podrška koja se očekuje
Kurt Rasel je bio umešan u produkciju filma i pre nego što je izabran da se uključi kao glumac. Rasel je sarađivao sa režiserom Karpenterom na idejama u filmu. Dvojac je već radio zajedno na dva filma, ali Karpenter je hteo da ima otvoren izbor za glavnog glumca. U priči su bili još Kristofer Voken, Sem Šepard, Džef Bridžis i Nik Nolti, ali su ili odbili ili nisu mogli da usklade ostale obaveze. Na kraju, producenti su se vratili na početak i izabran je Kurt Rasel.
Vizualni efekti za pamćenje
Kada se sada neko vrati u osamdesetdrugu godinu i pogleda specijalne efekte, smatra ih infantilnim. Ali ono što ne shvata je količina mašte potrebna za kreiranje efekata. Čak milion i po dolara od 15 miliona, koliko je bio ukupan budžet, otišlo je na kreiranje vanzemaljca i njegovih metamorfoza.
Izlazak među svet i gnušanje publike
Stvor je imao nesreću pri izlasku u bioskope. U isto vreme puštali su se Blejd Raner i E.T. koji je pokupio većinu pohvala zbog svog ljupkog vanzemaljca i simpatične priče maga Stivena Spilberga. Za Stvora se spremala drugačija reakcija. Film je izazvao gnev publike i čak je proglašen smećem od mnogih kritičara. Čak su i režiseri originalnog filma “The Thing from another world”, ismejali delo na žalost Karpentera.
Ostalo je istorija
Karpenter je ogroman uticaj vukao iz dela Hauarda Filipsa Lavkrafta i njegovih vizija. Karpenter je uneo još nešto u svoj film. Nešto što je promaklo mnogima. Na Antarktiku grupa istraživača biva uvučena u sred “sukoba” haskija koji beži od norveškog helikoptera iz kog puca čovek?! Američki tim ubija “poludelog” Norvežanina i udomljuje “simpatičnog” haskija. Niko ne počinje tako film, sem Karpentera. Ali nije stao tu. Kako se otkriva šta je ustvari haski i kako stvor imitira svaki život na koji naiđe, rađa se sve veće nepoverenje među ekipom. I sada u doba koronavirusa i rata Rusije i Ukrajine, ponavlja se to krucijalno pitanje filma: kome verovati? Kako? Čak i najdraži i najbliži mogu biti nešto drugo (život nas tome iznova uči). Ovo esencijalno pitanje nepoverenja i paranoje, pitanje je večito i jedno od razloga zašto Stvor sa pravom zauzima mesto remek – dela. Naime kako je vreme prolazilo, jenjavale su negativne kritike i film je dobio masovnu gupu fanova, što je dovelo 2011. do filma “The Thing”, koji služi kao prequel i svakako je vredan gledanja.
