Kada uđete u ovaj klub, osećaj je kao da ste ušli u nečiju dnevnu sobu. Kada je zima, spoljni deo je zatvoren i peć pored koje spava maca, radi punom parom. Na zidu su razne slike i natpisi. Domaćin vas čeka sa šakom ispruženom, zaista ste u nečijem domu. U domu bluza. Toplina i energija mesta vas odmah obuzima. Dok prolazite pored prvog dela osmatrate ljude koji sede i ćaskaju dok se priprema svirka. Unutra je gužvanjac u najboljem smislu. Imate uvek mesta gde da stanete ali je osećaj kao da ste na koncertu. Svi su ljubazni i opušteni. Glavna stvar svima je bluz. Nebitno je kako ste ušetali, kako odeveni i koja je vaša priča. Dobrodošli ste.
Još od davne 1995. godine
Da dobro ste čuli. Nečuveno za noćni život da jedan klub ovoliko izdrži. Ali kvalitet uvek nađe način da se održi. Sve je počelo od čoveka kojem se potrebna samo četiri slova, Buda. U moru jezivog ukusa, muzičkog i životnog, odlučio je da napravi mesto na kojem će se okupljati “normalci”, prijatelji i deca prijatelja. Davno je prošlo od te godine, Ali Vox i dalje stoji, u Lješkoj 26 na Banovom brdu. U međuvremenu svi glavni bluzeri su prošli kroz njega na ovaj ili onaj način. Ana Popović je ovde počela prve korake a i dan danas mogu se slušati ovde uživo: Zona B, Di Luna bluz bend, Raw Hide, Cotton Pickers, Inke, Jackie Brown, Don Giovanni, Goran Stojković, Ivan Čukić i drugi.
Toplina i muzika su sve
Osmeh domaćina pri vašem ulasku kao da su mu najmiliji došli, pozitivan i prepoznatlji šarm kluba koji je fantastično uređen (vidi se to na svakom zidu). Na sve to dodati odličnu zagarantovanu svirku i imate ispunjeno i upotpunjeno veče.